 |
  |
|
|
|
NOVE KNJIGE
U izdanju Zavičajnog muzeja u Rumi ovih dana pojavila se knjiga Veseli Srem. Nakon knjiga Smešna strana Srema i Sremskih doskočica ovo je treća knjiga sremskih razbibriga. Svoje priče u ovoj knjizi objavili su Anđelko Erdeljanin, Ladislav Varga, mr Đorđe Čanadžić, mr Dušan Vučičević, Stevica M. Jovanović, Jovan Polovina, Zoran Beljin Jargovan, Stevan Pištević, Todor Bjelkić, Slobodan Klevernić Bojče, Snežana Aleksić, Biljana Rašić – Damjanović, Janko Horvat Malko, Ema Maho – Domonji, Milorad Babić, Jasmina Vukmanović, Slobodan Vukmanović Boda, Biljana Racković, Ratko Racković, Žika Pašić, Radivoj Prokopljević Proka, Stevan Tišma, mr Đoka Filipović, Josip Joca Jurca, Ilija Žarković, Živko Budimčević, Đorđe Milutinović, Nikola Trtica, prim. dr Katarina Vorkapić – Skakun, prim. dr Gradimir Jovanović, Miloš Atanacković Đogoš, Miloje Miljević, Nikola Stojšić, Radivoje Radović, Radomir Galović Braca, Nikola Brko, mr Siniša Korica, Đura Maravić, Žarko Dimić, dr Dragutin Stanivuković, Duško Ostojić i Bogdan Đurđević.
Faksimil knjige
NOVE KNJIGE
TREĆA KNJIGA SREMSKIH RAZBIBRIGA
Treća knjiga Sremskih razbibriga, puna je zdravog, iskričavog duha i namenjena je svima koji imaju sluha, i stiže pred vedru čitalačku publiku, da smehom ozari sliku o šeretima Srema, kakvih nigde nema.
U Sremu smeh cveta u oku leta, na poljima suncokreta, stasa i raste na krilu laste, na poljima izobilja, u vrtovima smilja i bosilja, u spletovima snenih grana i šarolikoh jorgovana; Zorama sa rasanjenom decom skače, nebom ga vetrovi stalno razvlače, svežim zorama opojno diše, peru ga tople prolećne kiše, po prozorima Sunce piše, magle ga ravnicom sremskom nose, pa ga upliću deci u kose, a starinama u brade sede, dok ispred kuća mirno sede; Vesele zore tiho romore, uzleće s proplanka Fruške gore, u mladim srcima pupi i raste, po livadama ga kosi plaste, iz bistra oka, usput, migne i švićne, švigarom koga stigne.
Sremski šereti, vesela duha za šalu uvek imaju sluha, u pamtilici vremena traže doskočice i divne kaže, koje duh veseli u knjige slaže, kao nekad mladi u spomenare, što su beležili ljubavi stare, i eto zgode; Iz nepogoda, iz tihe sete iskre lete, žaru prostiru na travne staze, okreću po drumovima putokaze, tugu u radost preobraze, nezgodu u zgodu preokrenu, tužne radosnim pozdravom prenu, umornim umor smehom razblaže, u čvrstom koraku raskorak traže, odgovorom obesmisle jasno pitanje, poveravaju noćno skitanje, znaju sve tajne ovog sveta , samo im pakost ljudska smeta.
Šala im je puna šeretska glava, sipaju viceve kao iz rukava. Svakog dočekuju ozbiljna lica, a onda krene pošalica. Ko ih ne poznaje, zbunjen stoji i od muke počne da se znoji. Kad primate, mangupi stari pređu odjednom na druge stvari, potapšu prikana po ramenu, da shvati da šala ima namenu da nam olakša tegobe i da nas spase ljudske zlobe.
Veseli sremci, zdravo seme, smehom pročiste i kužno vreme. pojavom svojom srca greju, i mrgodni se uz njih smeju, hrabre posustale svojim životom, oplemenjuju ih čistom dobrotom, svakog trenutka primer daju nesrećnom mladom naraštaju.
Smeh što opet buja širom ravnice po nebu lete vesele priče, veseli Sremci rado čuvaju da je nepogode ne oduvaju.
Borisav Bogdanović
* * * KAKO SE NEKADA U IRIGU DOKOLČARILO
Ove godine navršava se sto godina kako je u Irigu osnovano Društvo ,,Dokolica”.Ova zanimljiva ,,antialkoholičarska” Družina imala je i svoja Pravila.
Jedna narodna pesma kaže otkad je sveta ima i boema. Ta i takva tradicija posebno se zadržala na Fruškoj gori. Otudi i ne čudi što se u narodu Srem deli na ,,vinski i svinjski".Poznato je da su Irižani svoja vina i rakiju prodavali u Beču, Pešti, Krakovu i dru-gim gradovima Evrope.Naravno imali su Irižani i svoj drugi ,,izum" po kome su bili nadaleko poznati. Prodavajući svoj specijalitet ,,KOMBOST" - specijalno pripremljen kiseli kupus, imali su takođe lepu zaradu. U dejstvo ovog ,,izuma", bar kada je o mamurluku reč, ne treba sumnjati. Takva tradicija našla je svoje mesto i u narodnoj i umetničkoj poeziji, što najbolje potvrđuju sremski bećarci, bez kojih je teško zamisliti i jednu zabavu Sremaca.
Međutim, malo je poznato da je upravo u Irigu 1903. godine postojala jedna zanimljiva boemska družina.Imao je Irig i svoje ,,antialkoholičarsko društvo”. Društvo se zvalo ,,DOKOLICA” i osnovano je 1903. godine. Društvo je imalo i svoja Pravila, čiji je autor Vasa Isajlović, student prava i knjižar. Pravila ove boemske družine štampana su u Srpskoj štampariji u Zagrebu 1903. godine. Sa zaštitnim znakom na kome je vidno istaknuto burence, Društvo je imalo i svoj pečat.
O radu ove družine nabolje govori član jedan pomenutih Pravila koji glasi : ,,Osniva se društvo za međusobno gnjavljenje, pomoću nauke ( na vino i pivo ) i na osnovu istine ( In vino veritas ), zove se ,,DOKOLICA”, a sedište mu je u Rogulićevoj kavani”. U članu tri dat je cilj Društva i on glasi : ,,Društvo misli svoju svrhu postići time, što je postavilo sebi u zadatak, vino, pivo i druga škodljiva pića što više tamaniti”. Članstvo u Društvu moglo je biti redovno, neredovno, potpo-mažuće i dopijajuće. Redovni članovi su bili oni koji svaki dan bar pet čaša vina ili piva svesno utamane. Neredovni članovi su bili oni koji ne redovno idu u jedan ,,bircuz”, već često menjaju kafa-nu. Potpomažući članovi su bili oni koji pošto sami ne mogu mnogo piti, plaćaju drugima, koji mogu, potpomažući time svrhu Društva. Društvom je upravljao Odbor. Počasni presednik je bio onaj koji dvaput ispija čašu, a predsednik onaj koji bi prvi seda za sto. Podpresedniki najduže sedi za stolom, čak i onda kada se svi raziđu. Tajnik je bio taj koji kod kuće pije, a u društvu to bože ne može. Ovo nesvakidašnje Društvo imalo je i svoj rukom pisani list, koji se takođe zvao ,,Dokolica”. Do naših dana sačuvan je samo jedan primerak ovog neobičnog lista. To je Svečani broj Dokolice, koji se danas nalazi u Srpskoj čitaonici u Irigu. Mada se ne zna iz koje godine potiče, sudeći po događajima koji su u njemu opisani, list sigurno datira pre majskog prevrata 1903. godine. Kako stoji na naslovnoj strani reč o je o ,,Slobodoumnom listu za vođenje tuđe brige o svom hlebu”, a pod zaštitom čika Vese.Reč je o dr Veseinu Nikolajeviću, advokatu i kraljevskom javnom beležniku. Potom sledi tekst na mađarskom jeziku, čiji prevod glasi : Rukopisi se ne vraćaju. Kako stoji u uvodniku list je i izlazio ,,prvom prilikom za lado-vine”, a za uredništvo odgovoran je onaj ,,koga zapitaju”. Na četiri strane ovoga lista zabeležene su mnoge zanimljivosti. Teško je reći šta ju tu zbilja, a šta šala.Treća strana završava se rečima: ,,Živeli svi na ponos i diku Dokolice”. Potom slede čaršijske vesti.
Poslednja četvrta strana rezervisana je za karikaturu, koju je najverovatnije naslikao Vasa Eškićević, slikar akademskog realizma.Na ovoj strani u fus - noti stoji da se preplata prima u pivu.
Faksimil svečanog broja lista Dokolica
Ko su sve bili članovi ove Družine, teško je utvrditi. Na osnovu sačuvanih podataka može se utvrditi da su okosnicu Društva Dokolice sačinjavali viđeniji ljudi Iriga među kojima svakako treba pomenuti dr Veselina Nikolajevića, Dimu Borkovića, Radu Cvetkova, Vasu Isajlovića, Đorđa Đorđeviđa i Vasu Eškićevića. Članovi Društva i redakcije Dokolice okupljali su se u Rogulićevoj kafani, koja se nalazila u centru Iriga i uz vidno ,,antialkoholičarsko” raspoloženje pretrsali najrazličitije kulturne, političke i druge svetske i lokalne teme.
Stevan Pištević
===================================================== 23. avgust 2006.
. . . 23.februar 2005 KOLIKO ZARAĐUJU SREMSKI FUNKCIONERI? Plate odašnjih funkcionera kreću se u rasponu od 30.000 u Pećincima do 90.000 dinara u Beočinu.Mnoge opštine nisu iskoristile mogućnost uvećanja zarada izabranim, imenovanim i postavljenim licima, što ne znači da povećanja neće biti ubuduće. U tri opštine predsednici – volonteri.
IRIG Kada je ova tema u pitanju, postoji osnovica koju utvrđuje Vlada, puta koeficijent, koji je takođe limitiran u zavisnosti od mogućnosti Opštine, odnosno koji iznosi oko 70 odsto od primanja republičkih poslanika. U svakom slučaju posle najnovijeg povećanja, predsednik Opštine dobija 67.080 dinara mesečno, zamenik predsednika Opštine 49.000 dinara, predsednik Skupštine opštine Irig dobija funkcionalni dodatak od 18.000 dinara, dok članovi Opštinskog veća primaju mesečno nadoknadu od 10.300 dinara. Načelnik Opštinske uprave ima mesečnu platu od 42.000, sekretar Skupštine opštine Irig 33.000, dok su dnevnice odbornika sa 600 povećane na 1.000 dinara. Inače, zaposleni u Opštinskoj upravi, Srpskoj čitaonici i dečjoj ustanovi prate rast plata načelnika i sekretara. Podatke smo dobili zahvaljujući predusretljivosti predsednika Opštine Irig dr Radovana Ercegovca.
23.februar
2005 Turistička organizacija Vojvodine će promovisati zdravstveno-turistički značaj i kvalitet "Termala", ali i ostale pogodnosti u opštini Irig Nedavno je u Irigu boravio direktor Turističke organizacije Vojvodine, Srđan Doroški, kao i stručni saradnik za turističko-propagandnu delatnost u ovoj organizaciji, Nataša Pavlović. Osnovni cilj posete bio je upoznavanje sa turističkom ponudom, kao i potencijalima iriške opštine. Domaćin pokrajinskoj delegaciji bio je član Opštinskog veća zadužen za turizam, Nenad Avramović. Usledio je i prijem kod predsednika opštine, a sastanku su prisustvovali predsednik Skuštine Opštine Vladislav Ilkić, zamenik predsednika Opštine Fedor Pušić, član Opštinskog veća zadužen za komunalne delatnosti Vladimir Petrović, kao i vlasnik Perkovog salaša (Neradin) Nikola Ivanić. Konstatovano je, između ostalog, da su ključne stvari koje treba uraditi, kako bi se pospešio razvoj turizma u opštini, signalizacija pored puteva i objedinjavanje turističke ponude koja je sada prilično razjedinjena. Nakon prijema u SO Irig, usledila je poseta Perkovom salašu, gde se ekipa Turističke organizacije Vojvodine upoznala sa životom i običajima na salašu i prikupila materijal za štampu prospekta "Ej, salaši". Konstatovano je da su volja i raspoloženje za razvoj turizma u iriškoj opštini na zavidnom nivou, što bi trbalo da služi za podstrek svim opštinama u Vojvodini. Nakon Perkovog salaša, delegacija se uputila u vrdnički "Termal", gde im je domaćin bio direktor Radivoje Mračević, iznoseći trenutne teškoće u Banji. Turistička organizacija Vojvodine će, rečeno je, na svaki mogući način podržati ideje o izlasku "Termala" iz krize i promovisati zdravstveno-turistički značaj i kvalitet ovog objekta, kao i svih prednosti koje pruža opština Irig. Etno kuća u Jasku bila je poslednje odredište ove delegacije i konstatovano je da je ta kuća pronašla svoje mesto u savremenii trendovima turizma i sa Perkovim salašom ona predstavlja pravi biser u turističkoj ponudi iriške opštine. Takođe je zaključeno, a što je inicirao Nenad Avramović, da se uskoro u Irigu i Vrdniku održi sličan sastanak na kome bi se opet razgovaralo o mogućim daljim pravcima razvoja turističke privrede, ne samo u iriškoj opštini. 23.februar 2005
PTT VEZE I KOMUNIKACIJE Nedavno su čelnici opštine Irig obavili značajne razgovore sa predstavnicima PTT-a (Telekoma) iz Sremske Mitrovice i Rume. Dogovoreno je da se tokom ove godine postavi, tj. (u)gradi optički kabel, koji će ići trasom od Stejanovaca, preko Jaska, pa do Vrdnika. To podrazumeva da će Jazak konačno rešiti ne male probleme koje trenutno ima sa PTT vezama, dok će Vrdnik dobiti digitalnu centralu. U svakom slučaju, veze i jednog i drugog naselja biće neuporedivo poboljšane i unapređene. Istovremeno je dogovoreno da i Irig, u 2005. godini, dobije 1.500 novopriključenih telefonskih brojeva. Što se sledeće, 2006. godine tiče, predviđeno je postavljanje optičkog kabla od Maradika, do Krušedol Sela i Neradina, a odatle i do Iriga. Drugim rečima, sva okolna mesta, ne samo u iriškoj opštini, biće obuhvaćena ovom TT mrežom. 23.februar 2005
TURISTIČKA RAZGLEDNICA
OPŠTINE Proteklog meseca, u Izvršnom veću Vojvodine, održan je sastanak pokrajinskog Sekretarijata za privredu - oblast turizma. Kako kaže član Opštinskog veća opštine Irig, Nenad Avramović, zadužen za turizam, na tom skupu bilo je reči o spremnosti turističke ponude Vojvodine za predstojeću sezonu proleće-leto 2005. godine. Prisutni su bili predstavnici svih vojvođanskih opština i turističkih organizacija u Pokrajini, a predsedavao je pokrajinski sekretar Jovan Vujičić, zajedno sa pomoćnikom sekretara, zaduženim za turizam, Erneom Varnjijem. Između ostalog, dogovoreno je da se svi sastanci ovog tela u buduće održavaju po opštinskim centrima, tj. na terenu (izvesno je da će domaćin sledećem skupu biti opština Irig). Drugi sastanak usledio je na samom kraju januara, ali u prostorijama Turističke organizacije Vojvodine. Razgovaralo se o predstojećem Sajmu turizma, vina i hrane u Ljubljani (uzgred, na tom Sajmu u vreme SFRJ iriška vina su proglašavana za najbolja u Evropi), koji će biti održan od 29. marta do 2. aprila, kao i o učešću na Sajmu turizma u Beogradu, koji će biti otvoren 13. aprila. Kako napominje Nenad Avramović, zaključeno je da Vojvodina mora imati jedinstvenu ponudu, a posebno povoljna vest je da je iriška opština dobila poziv da njeni predstavnici, u okviru Turističke organizacije Vojvodine, učestvuju na Sajmu u Ljubljani. 23.februar 2005 NOVČANA POMOĆ ZA PRVOROĐENČE Sve buduće mame i tate, koji očekuju prvorođenče, opština Irig će pomoći sa jednokratnim novčanim iznosom od 15.000 dinara. Ovakav predlog utvrđen je i na prošlonedeljnoj sednici Saveta za zdravstvenu zaštitu i socijalnu politiku, a samim time pokrenuta je skupštinska procedura po kojoj će takav predlog dobiti status odluke. Predviđeno je da odluka važi za 2005. godinu, a primenjivaće se od 1. januara tekuće godine. Dodajmo podatak da je na području iriške opštine u toku 2004. godine bilo samo 13 prvorođene dece. 23.februar 2005 OGREV ZA VRDNIČKU ŠKOLU Pretprošlog ponedeljka, 14. februara, u vrdničku Osnovnu školu "Milica Stojadinović Srpkinja" stigla je pomoć za poboljšanje grejanja. Nastavnom osoblju i učenicima oštru zimu i izuzetno niske temperature olakšaće pristiglih 2.000 litara, od traženih 8.000 litara nafte. Reč je o veoma vrednoj pomoći koju je obezbedio OO G17 plus, preko novosadskog NIS "Naftagas", uz posebno angažovanje aktuelnog zamenika predsednika opštine Irig, Fedora Pušića. 23.februar 2005 UMRO PREDSEDNIK SUBNOR-a . U Iriguje, 7. februara, sahranjen Milan Ninković Bešenovac, koji se poslednjih desetak godina nalazio na čelu OO SUBNOR-a Irig. Ninković je rođen 1927. godine i veoma mlad se uključio u antifašistički pokret Srema. Odlikovan je, za svoj istrajni rad, više puta, a na poslednjem ispraćaju od njega se, toplo, drugarski i s pijetetom oprosto saborac i član OO SUBNOR-a Irig, Lazar Stojčević Laka. 23.februar 2005 NEZAPOSLENOST: SVRŠENI SREDNJOŠKOLCI NAJBROJNIJI Po podacima iz oktobra 2004. godine, na području iriške opštine bilo je oko 1.800 nezaposlenih lica. Od tog broja 17 su sa visokom stručnom spremom, dok oni sa završenom srednjom školom čine najbrojniju kategoriju među nezaposlenima. Optimistička je pretpostavka da trenutno zaposlenih ima između 500 i 600 ljudi. Takvi podaci govore da je u ovom trenutku svaki deseti žitelj iriške opštine bez posla, odnosno da kakav - takav posao ima svaki dvadeseti njen stanovnik. 23.februar 2005 TRADICIONALNO DRUŽENJE ŽENA Aktiv žena Iriga pročuo se svojim radom i značajnim aktivnostima, među kojima su svakako pomoć siromašnoj i ugroženoj deci, ulepšavanje naselja, pomoć iriškoj Osnovnoj školi "Dositej Obradović" i zapažena takmičenja na nivou regija, Pokrajine i Republike. Takođe, ovaj Aktiv svake godine organizuje druženja žena iz cele Vojvodine. Tako je bilo i protekle subote, 19. februara, kada su pozivi za ovaj tradicionalni skup upućeni u 35 vojvođanskih mesta. 23.februar 2005
OBLAST ZDRAVSTVENE
ZAŠTITE Seoske amabulante, na istočnoj strani iriške opštine, počele su, pre oko mesec dana, uspešno da rade. Ovo nam je rekao predsednik opštine Irig, dr Radovan Ercegovac, napominjući da je reč o ambulantama u Šatrincima, Krušedol Selu, i Krušedol Prnjavoru, gde dežurna lekarka i medicinska sestra dolaze utorkom i četvrtkom. Takođe, tu činjenicu potvrdila je i šef zdravstvene stanice u Irigu, dr Jovanka Janković, naglasivši da je tim potezom zdravstvena zaštita na području iriške opštine dobila još jedan veliki plus. Nažalost, ambulanta u Neradinu ostaje do daljeg zatvorena, pošto u ovaj objekat još nije dovedena voda, ali za očekivati je da se i taj problem reši u najbliskijoj budućnosti. 23.februar 2005
OSNIVA SE NOVA SRBIJA U
IRIGU Protekle nedelje u Irigu je održan pripremni skup za osnivanje još jedne političke partije. Reč je o Novoj Srbiji, čiji je predsednik aktuelni republički mnistar za kapitalne investicije, Velimir Ilić. Osnivač ove političke stranke, odnosno njenog opštinskog odbora, trebapo bi da bude okončano do kraja ove nedelje, a pretpostavlja se da će u njegovom čelu u Irigu biti Đorđe Lukić, vlasnik "Fruškogorskog podruma“. Pored ostalih, pripremnom skupu prisustvovao je i potpredsednik Nove Srbije, Branko Jocić, direktor Republičke direkci|e za puteve. U obraćanju prisutnima, Jocić je, pored ostalog, naglasio da se Nova Srbija, za razliku od nekih drugih, ne bavi politizovanjem i dnevno-političkom ubiranjem poena, nego da je njen moto istinska izgradnja i istinski rad. Branko Jocić je takođe naglasio da je, sasvim je izvesio, sve spremno kako bi u toku ove godine počelo iagradnja saobraćajne obilaznice oko Iriga. Takođe, u planu Direkcije dominantno mesto zauzima i izgradnja prilaznih puteva do fruškogorskih manastira i izletišta na Fruškoj gori, a samim tim Republička direkcija znatno pomaže irišku opštinu, na čijoj teritoriji se nalazi osam živih manastira. 22.decembar 2004
UZ STOGODIŠNJICU SMRTI
JOVANA JOVANOVIĆA ZMAJA Iako je studirao pravo i medicinu, prava vokacija bila mu je poezija - Česta inspiracija sremskim pejzažima i mestima Postoje predmeti koji kao da prkose zaboravu, asocirajući na neke davne ljude ili događaje. Ova misao se nameće u svakom muzeju, pa i u Zmajevom muzeju u Sremskoj Kamenici, u kući u kojoj je pesnik proveo poslednje godine života. Ove godine navršilo se sto godina od Zmajeve smrti, a njegovo vaskoliko delo još uvek je prisutno među nama, kao da je Zmaj još uvek živ. U školama je prisutan od prvog razreda, u bukvaru i čitanci. Isto tako, jedna lektira za prvi razred naslovljena je "Ala je lep ovaj svet". Dakako, Zmaj je prisutan i u čitankama za naredne razrede. Bio je veliki seobnik. Rođen je u Novom Sadu 1833, a umro u Sremskoj Kamenici 1904. godine. Između ova dva datuma Zmaj je duže ili kraće živeo u Novom Sadu, Pešti, Pančevu, Sremskim Karlovcima, zakratko u Futogu, pa opet u Novom Sadu, Sremskoj Kamenici, koju je napuštao i opet joj se vraćao. Živeo je i u Beogradu i Zagrebu, Beču i nekim slovačkim gradovima. Studirao je pravo, potom medicinu, koju je i završio. Kao lekar radio je u mnogim mestima. Iako je studirao pravo i medicinu, njegova prava vokacija je bila poezija. Prvu pesmu, "Proletno jutro", objavio je u 86. svesci "Letopisa Matice srpske", za 1852.todinu, za vreme drugog urednikovanja Jovana Subotića. Pesnik je za moto pesme uzeo stihove Homajkova, a potpisao se sa "Osijan", imenom drevnog škotskog barda. Pesma se našla uz stihove Zmajevog sabrata po peru Đure Jakšića. Od tada, duže od pola veka, Zmaj je bio veoma prisutan u našoj književnosti, omiljen kod svih generacija. O njegovom životu i delu pisali su ranije Vasa Stajić, Živan Milisavac, Šević, Mladen Leksovac, Miodrag Popović, a u novije vreme Božidar Kovaček, Marija Kleut, Slavko Gordić, Vladimir T. Jokanovik.. Nedavno objavljenu knjigu Jokanovića "Jovan Jovanović Zmaj - Lekar i pesnik" otvara tekst i lekara i književnika dr Stojana Berbera, a u knjizi se nalaze i Zmajevi portreti dr Pavlovića i dr Ulića, kao i fotografije Zmaja, njegove Ruže, brata Kornela i kuće u Sremskoj Kamenici u kojoj je proveo poslednje dane, a u kojoj je jedno vreme živeo i poznati slikar Novak Radonić, koji je uradio više Zmajevih portreta. U svom tekstu Jokanović stavlja težište na Zmaja kao lekara, dok ko autor ove knjige, Marijana Ratkalić, kustos Zmajevog muzeja u Sremskoj Kamenici, piše o Zmajevoj lirici i poeziji za decu. Recimo i to da su u knjizi navedeni listovi koje je Zmaj uređivao: "Komarac", "Javor", "Zmaj", "Žiža", "Ilustrovana ratna hronika", "Starmali" i "Neven", koji se gasio i ponovo izlazio. Da kažemo i to da je Zmaj bio i Likovni umetnik. Naime, ponekad je radio ilustracije za pojedine svoje pesme. Pre dvadesetak godina, 1983, Ivanka Zorić je povodom 150. godišnjice Zmajevog rođenja priredila izložbu ilustracija Zmajevih knjiga u Muzeju primenjene umetnosti, u saradnji sa Galerijom Matice srpske i Zmajevim muzejom iz Sremske Kamenice. Zmajeve pesme su, pored samog pesnika, ilustrovali mnogi slikari, između ostalih Vasa Pomorišac, Vladislav Titelbah, Anastas Bocarić, Uroš Predić, a u novije vreme Mersad Berber, Momo Kapor, Safet Zec, Dušan Gavela, Vanda Blažević. Zmaj počiva u Sremu. Bio je veliki seobnik, ali je često boravio u sremskim mestima, u kojima je bivao duže ili kraće, na primer, u Irigu, Sremskim Karlovcima, Sremskoj Kamenici. Često je odlazio u Beočin i Čerević, o čemu svedoče hroničari onog vremena, kao i epitaf na spomeniku pesnika Jovana Grčića Milenka iz pera Jovana Jovanovića Zmaja. Čitajući njegove pesme, pogotovo opisane, kao da prepoznajemo sremske pejzaže i mesta, a i njegova kuća u Sremskoj Kamenici, u kojoj je danas Zmajev muzej, svedoči o njegovoj vezanosti za Srem. 15.decembar 2004
FABRIKA VODE U JASKU Centralna laboratorija "Naftagasa" je u potpunosti spremna da prihvati svoj deo obaveza u monitoringu sistema za flaširanje vode Izgradnja fabrike vode u Jasku završena je, a njeno puštanje u rad očekuje se u martu 2005. godine. Jedan od najvažnijih faktora za flaširanje vode je i laboratorija tačnije Služba za ispitivanje vode i gasa. Ali, zahvaljujući savremenoj opremi novijeg datuma, u potpunosti ispunjava ove zahteve. Služba za ispitivanje vode i gasa poseduje gasni hromograf sa MS i EC detektorom za analizu organskih politanata. Ovaj sofisticirani i veoma skup instrument ne poseduju mnogi instituti za zaštitu zdravlja na teritoriji SCG, zatim tu je instrument poznat kao jonski hromatograf sa supresorom namenjenim analizi sulfata. Laboratorija poseduje i atomski absorpcioni spektrofotometar, kao i sistem za potenciometrijsku titraciju sa jon-selektivnim elektrodama. Uz navedenu opremu i postojeći stručni potencijal centralna laboratorija je u potpunosti spremna da prihvati svoj deo obaveza u monitoringu sistema za flaširanje vode. Što se tiče samog kvaliteta vode sa izvorišta, posle velikog broja urađenih analiza konstatovano je da je u pitanju prirodna mineralna voda sa veoma niskim sadržajem mineralnih materija. Šef službe za ispitivanje vode i gasa Vesna Orlić kaže da prema preovlađujućem anjonu voda pripad klasi hidrokarbonatnih, a prema preovladajućem katjonu - grupi kalcijum-magnezijumskih voda. Kalcijum i magnezijum povoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Kalcijum u ovim vodama deluje antiinflamatorno i diuretično, dok magnezijum dejstvuje sedativno, a to se pozitivno ispoljava kod gastrointestinalnih i uroloških oboljenja. Centralna labaratorija uz dodatnu nabavku tečnog hromatografa za određivanje pojedinačnih fenola herbicida, aparata FTIR-a za određivanje sadržaja mineralnih ulja u vodi i uz osnivanje mikrobiološke laboratorije stekla je sve atribute koji bi je s punim pravom kvalifikovali kao jednu od najopremljenijih laboratorija u stručnom okruženju u posedu kompanije NIS-Naftagas. 15.decembar 2004
SLIKA REČJU OPTOČENA Da je jesen ozbiljno zakucala na vrata, pokazuje i ova fotografija načinjena (novembra) u iriškoj Ulici Ivo Lola Ribar. Radnici za potrebe "Telekoma Srbije" kopaju kanale za smeštaj TT kablova. Kao u inat, udariše i kiša, pa se, od blata, ulicom "proći ne mogaše". Naravno, na lice mesta izašla je i inspekcija (građevinski inspektor Branko Lukić i komunalni inspektor Zoran Mitić), koja je pronašla niz propusta. Naloženo je da se ODMAH ulica dovede u prvobitno stanje, ali to već teže ide. Trenutno se slični kanali kopaju i u drugim delovima Iriga, ali zbog gasifikacije. 15.decembar 2004
NA PODRUČJU IRIŠKE
OPŠTINE Prošle srede, 8. decembra, u Irigu je održana prva ovogodišnja sednica Štaba zimske službe. Pored drugih, sednici su prisustvovali predsednik Štaba Fedor Pušić, rukovodilac Štaba i v. d. direktora JP "Komunalac" Srboljub Maletić, rukovodilac zimske službe Josip Horvat, te članovi Štaba Josip Juhas iz Šatrinaca i Živko Ležakov iz Vrdnika. Kao prvo, utvrđeni su stepeni pripravnosti i angažovanost radnika i sredstava u odnosu na vremenske uslove. Mada, valja i to napomenuti, šema funkcionisanja zimske službe iz prethodne i ove godine ostala je na snazi, a to će reći kako su ekipe i posade bile spremne za akciju da je za to bilo potrebe i u novembru. Takođe je rečeno da ukulna dužina puteva za održavanje na zapadnoj strani opštine iznosi oko 22 kilometara, a na istočnoj preko 60 kilometara. Tome treba dodati i preko 20 kilometara deonica koje nisu u direktnoj nadležnosti iriškog Štaba i JP "Komunalac", ali ih je, dok odgovarajuće službe ne preuzmu obavezu, neophodno (o)čistiti nakon nevremena. Osim toga, ukupna dužina ulica za čišćenje u Irigu i Vrdniku premašuje 21 kilometar. Inače, mreža puteva, ulica, parkinga i trotoara, koje u zimskom periodu održava JP "Komunalac", podeljena je u dva stepena prioriteta. Za prvi stepen prioriteta kapaciteti su dimenzionisani, tako da se prohodnost puteva može obezbediti u roku od najviše četiri sata, naravno, od momenta nastajanja potrebe za intervencijom, dok za drugi stepen prioriteta to vreme iznosi najviše šest sati. Utvrđeno je i to da nadzor nad učinjenim poslom obavlja Zoran Mitić (komunalna inspekcija), a sve informacije u toku neprekidnog dežurstva daju se na telefon 461-303. 15.decembar 2004
AKTUELNO Ovogodišnji budžetski priliv iznosiće blizu 79 miliona dinara Na prošlonedeljnoj sednici opštinskog veća u Irigu, kao i na skorašnjoj sednici Saveta za budžet razmatrane su odluke o izmenama odluke o budžetu opštine Irig za 2004. godinu, kao i predlog, odnosno nacrt odluke o budžetu opštine za 2005. godinu. Dodajmo da će se ove odluke konačno usvajati na narednoj sednici SO Irig, koja bi trebalo da se održi najkasnije do 23. decembra. Što se rebalansa budžeta tiče, krajnja cifra od blizu 79 miliona dinara ostala je, naravno, netaknuta, ali su rebalansom obuhvaćene pojedine stavke unutar samog budžeta. Recimo, porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke planiran je u iznosu od preko 29,6 miliona dinara, ali, rebalansom je morao da bude umanjen na nešto više od 22 miliona dinara. Do znatne izmene plana došlo je i kod poreza na fond zarada, gde je očekivan iznos od deset miliona dinara, ali, rebalansom ta suma je umanjena na 6,2 miliona dinara. Porez na imovinu je, u odnosu na plan, takođe umanjena na 6,2 miliona dinara. Porez na imovinu je, u odnosu na plan, takođe umanjen za dva miliona dinara i rebalan-som je utvrđeno da to bude 13 miliona dinara. Kod poreza na dobra i usluge došlo je do obrnutog slučaja, pošto je prvobitnim planom bilo utvrđeno da taj porez iznosi 11,3 miliona dinara, ali, budžetom je ta stavka uvećana na 23 miliona dinara. Isto tako, stavka „drugi porezi“ planirana je u iznosu od pola miliona dinara, a rebalansom je uvećana na dva miliona dinara. Rebalansom su uvećani i prihodi od imovine, i to na milion dinara, a planirano je da ova stavka obuhvati tek sto hiljada dinara. Sve u svemu, i planiranim prvobitnim iznosom, i rebalansom, ukupna sredstva u budžetu neće premašiti planiranih 78,9 miliona dinara za 2004. godinu. Što se plana za 2005. godinu tiče, i nalagodavci, i planeri maksimalno su se potrudili za strogu racionalizaciju sredstava. Naravno, i kad je reč o punjenju budžeta, ali još i više kada se radi o potrošnji ostvarenih prihoda. O tome svedoči činjenica da je planirani budžet za narednu godinu povećan samo za nešto više od pet miliona dinara - u odnosu na odlazeću 2004. godinu. Naime, predviđeno je da ukupna primanja i prihodi budžeta u narednoj godini iznose tek nešto više od 84 miliona dinara. Bliže rečeno očekuje se da će tačno 70 miliona dinara biti ostvareno iz izvornih prihoda, a nešto neznatno više od 14 miliona trebalo bi da bude obezbeđeno dodatnigi primanjima i prihodima budžetskih korisnika. Međutim, rekosmo, konačnu odluku o ovim izuzetno važnim pitanjima doneće odbornici Skupštine opštine Irig na prvoj narednoj sednici. 15.decembar 2004 PREDSEDNIK PRIMA GRAĐANE SVAKODNEVNO "Građane primam svakog radnog dana i spreman sam da saslušam svaku njihovu žalbu, primedbu, sugestiju i predlog. Dakle, neće biti strogo određenog termina za te potrebe. Međutim, molio bih sve žitelje iriške opštine, koji žele da mi se lično obrate, da svoj dolazak najave barem 24 sata ranije", poručio je predsednik iriške opštine dr Radovan Ercegovac. 15.decembar 2004 RAZGOVORI O GASIFIKACIJI JASKA Krajem protekle nedelje okončani su radovi na asfaltiranju centralne ulice u Jasku, što je izuzetno obradovalo meštane. Jer, i sami Jazačani su ovu ulicu nazivali "mesečevi krateri". Glavni finansijer je bio NIS "Naftagas" Novi Sad, koji finansira i izgradnju fabrike vode u ovom selu. Međutim, ovih dana opštinsko rukovodstvo imalo je razgovore u vezi gasifikacije Jaska. Kako kaže predsednik opštine dr Radovan Ercegovac, održan je sastanak sa predstavnicima "Gas-Ruma", na čijem čelu je bio direktor Čedomir Krompić. Zapravo, bilo je reči o gasifikaciji ne samo Jaska, nego i Vrdnika, kao i industrijske zone u Irigu. Trenutno se vode pregovori sa eventualnim korisnicima, a kada se utvrdi njihov tačan broj biće postignut i konačni dogovor, sa krajnjom cenom gasifikacije. 15.decembar 2004 SIGURNA IZGRADNJA PUTA DO MARADIKA Nedavno je opštinsko rukovodstvo, na čelu sa predsednikom i zamenikom predsednika opštine dr Radovanom Ercegovcem i Fedorom Pušićem, kontakiralo pokrajinsku Direkciju za puteve u vezi aktuelne problematike, koja postoji u iriškoj opštini iz ove oblasti. U Direkciji je još jednom potvrđeno da će iduće godine sigurno doći do rekonstruikcije i proširenja regionalnog puta R-130. Zapravo, reč je o putu Irig - Maradik, čija će se, između ostalog, širina sa sadašnjih tri metra asfaltne trake proširiti na šest metara. Međutim, ostalo je nejasno da li će radovi početi u martu, ili će biti odloženi za septembar 2005. godine. U svakom slučaju, izgradnja ove saobraćajnice je više nego izvesna. 8.decembar 2004
PREDSTAVLJAMO DOBITNIKE
NOVEMBARSKE NAGRADE
Penzionisani mesar
Vasilije Kasapski (63) svetski šampion Na prste se mogu nabrojati dvostruki laureati, dobitnici Novembarske nagrade, najvećeg društvenog priznanja u sremskomitrovačkoj opštini. Jedan od njih je penzionisani mesar (63) Vasilije Kasapski, svetski šampion u dobrovoljnom davanju krvi. Prvi put je tom plemenitom Fruškogorcu, rođenom u Jasku, dodeljeno to priznanje pre 11 godina i sada još jednom. Tečnost koja život znači, dao je pre gotovo pola veka, tačnije 1957. godine prvi put, svojoj majci. Do sada je dao krv ravno 343 puta ili 126 litara, dvostruko višo nego što je težak. Na muci se poznaju junaci, kaže stara izreka. To se, dakako, može reći za Vasilija. Nije bilo tragičnog događaja, uvek praćenog apelom za davanje krvi, a da se on nije odazvao. Takvih je primera bezbroj. Zemljotres u Skoplju, rudarske nesreće, napad na Njujork, stradanje u građanskom ratu u Bosni i Hrvatskoj... Koliko ljudskih života je spašeno zahvaljujući njegovoj bezgraničnoj humanosti, to niko s pouzdanošću ne može da kaže. - Niko od mene nije srećniji kada obiđem bolesnika kome sam dao krv i vidim da se oporavlja, kaže ovaj plemeniti čovek široka srca, nadahnut ljubavlju i beskrajno spreman da pomogne unesrećenima. Nema dana, a da se pismom, telefonom, ili na neki drugi način ne obrate Vasiliju oni kojima je on pomogao kada se odlučivalo o životu i smrti, što ga iznova ispunjava samo njemu svojstvenom radošću. Kasapski je izabrao mesarski zanat, nastavljajući porodičnu tradiciju. Jer, tim poslom su se bavili njegovi i deda i otac. Nakon što je izučio zanat u Vrdniku, došao je u Sremsku Mitrovicu i jedan je od prve generacije "Mitrosovih" mesara. Tom nekada moćnom preduzeću ostao je veran sve do penzionisanja. Mlađi ga pamte kao vrsnog majstora, čoveka koji je voleo i znao svoj posao i uvek spremnog da to svoje bogato znanje prenese i na druge. Mada već uveliko penzioner, Vasilije ni danas nije prestao da se bavi svojim omiljenim poslom. Naravno, on ima i svoje hobije. U mladosti to je bio fudbal, a sada pesništvo. Počeo je fudbalsku karijeru u rodnom Jasku, da bi svoj talenat, kao sjajan golgeter ispoljio u mitrovačkom "Radničkom". Jedan je od osnivača FK Mitros i spada u red najboljih igrača koje je ovaj klub ikada imao. Malo se zna da je ovaj humanista, kome je teško naći premca, i čovek koji već decenijama piše stihove, a, kako sam kaže, do sada ih ima više stotina, koje je u stanju da u svakom momentu naizust izgovori. Prema sopstvenom priznanju, pesme je počeo da piše na nagovor uglednog mitrovačkog književnika i novinara Nedeljka Terzića. Želja mu je da za života objavi zbirku svojih pesama. 8.decembar 2004
PREDSEDNIK OO LSV IRIG,
IVAN KARAČIĆ: "Nedavni lokalni izbori u iriškoj opštini doneli su nezapamćeni uspeh Ligi socijaldemokrata Vojvodine." Ovo je izjavio, odmah posle konstituisanja SO Irig, predsednik OO i član GO LSV-a Ivan Karačić. On je podvukao da je ova stranka osvojila tri odbornička mesta i funkciju predsednika SO Irig, što će znatno uticati na kreiranje političke scene u lokalnoj samoupravi. Zatim, samoj LSV pripalo je i mesto predsednika Upravnog odbora iriške Srpske čitaonice. Ivan Karačić je poručio da će ovu funkciju obavljati aktuelni potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine, Duško Jakovljev. Funkcioner Lige je takođe dodao da će, nakon konstituisanja SO Irig, jedno mesto predsednika jednog od saveta imati LSV, ali, kao najveći uspeh Karačić je istakao apsolutnu nadmoć ligaša u Jasku, gde su u poslednje vreme, do ovih izbora, kako reče, glavnu reč vodili radikali. 8.decembar 2004
DEMANTI
"Ubrzaćemo promene
Zakona o zadrugama", objavljenom Radnici i kolektiv su veoma iznenađeni i ogorčeni izjavom čelnih ljudi iz RGP-a Vrdnik o zbivanjima u AD "ENTES" Vrdnik nakon privatizacije, a prilikom posete potpredsednika vlade Labusa Vrdniku, koje su objavljene u Sremskim novinama od 01. 12. 2004. god. su APSOLUTNO NETAČNE. DP ENTES je nakon privatizacije u septembru mesecu ove godine konstituisan u AD ENTES Vrdnik, gde je većinski vlasnik 70 odsto kapitala fizičko lice, 20 odsto zaposleni i 10 odsto akcijski fond. Nakon preuzimanja preduzeća od strane novog vlasnika nastavljen je uobičajen tok proizvodnje. Niko od ukupno 45 zaposlenih nije otpušten, radnici koji su bili primljeni na određeno vreme zadržani su i čak su primljeni i novi. U poslednja tri meseca isplata zarada je bila na vreme i bez jednog dana kašnjenja i povećanjem od pet odsto. U toku je potpisivanje Ugovora sa firmama iz Rusije i Ukrajine o izvozu jer je poznato da sa Rusijom imamo 1 odsto što nas čini daleko konkurentnijim u odnosu na inostrane proizvođače. AD ENTES ima važeće sertifikate za svoje proizvode koje može plasirati nesmetano na tržište EU. Sa firmom Cabit imamo potpisane dugoročne ugovore za izvoz na tržište Italije, Engleske, Francuske i Španije. RADNICI AD "ENTES" 8.decembar 2004
SEDNICA SKUPŠTINE
OPŠTINE IRIG
O mobilnim telefonima,
plaćenim funkcionerima i eventualnim malverzacijama Treća sednica Skupštine opštine Irig održana je u prošli utorak, 30. novembra, a na dnevnom redu se prvo našlo razmatranje zapisnika sa prve i druge konstitutivne sednice. Po tom pitanju primedbe je imala SRS, odnosno, Tanja Jovanović, koja je ukazala "na ranije propuste sekretara SO". Predsednik SO Vladislav Ilkić stavio je na glasanje primedbe radikala, koje su usvojene, a to će reći i da je sam zapisnik usvojen sa tim primedbama. Zatim je, ispred mandatno-imunitetske komisije, Srđan Trivić obrazložio novonastalu situaciju. Naime, na prethodnoj sednici odbornik iz Vrdnika, Zorka Radujkov, izabrana je u Opštinsko veće, a to znači da joj je automatski prestao mandat odbornika. Na njeno mesto predložen je Milorad Ilić. kao sledeći sa liste "Grupe građana Bata Ležak". Ilić je odmah položio i zakletvu. Pristupilo se i polaganju zakletve članova Opštinskog veća. To su učinili Zorka Radujkov, Nenad Avramović, Slobodan Velićanski, Vladimir Petrović i Đorđe Đukić. Na ovoj sednici razrešeni su raniji predsednici i članovi stalnih radnih tela SO Irig, a odmah su izabrani i novi. Usledila su odbornička pitanja i inicijative, kada se za reč javila odbornik Mirjana Ilić (SPS). Ona je postavila pitanje koliko se službenih mobilnih telefona koristi u opštini, koliko je kupljeno novih, ko ih sve koristi i koliko se sredstava za to izdvaja? Sledeće njeno pitanje odnosilo se na to koliko će žitelje iriške opštine koštati stalno zaposlenje zamenika predsednika opštine, načelnika Odeljenja za privredu i eventualnog predsednika Turističke organizacije opštine? Jedno pitanje Mirjane Ilić se odnosilo i na (ne)ispunjene poreske obaveze jednog od novoizabranih funkcionera. Naglasila je da očekuje odgovore u pisanoj formi. Naredno pitanje došlo je od SRS-a u smislu da li je ili nije bilo malverzacija u trošenju opštinskih sredstava? Tanja Jovanović je predložila zapravo da se izvrši revizija sveukupnih finansijskih troškova u opštini i da se sa tim nalazima upozna Ministarstvo za finansije. Zatim, ispred LSV-a podneta je inicijativa za donošenje odluke o privremenom radnom telu za praćenje stanja u poljoprivredi opštine. Ova inicijativa nije dobila zeleno svetlo odbornika. Takođe je bilo predloga o preraspodeli prostorija za potrebe stranaka (srazmerno članstvu), koje čine SO Irig. PRVO PA - BUDŽET Prva sednica Opštinskog veća u Irigu održana je prošlog četvrtka, 2. decembra. Između ostalog, razmatrana je odluka o prestanku važenja odluke o osnivanju fonda za solidarnu stambenu izgradnju i korišćenja sredstava solidarnosti u opštini Irig, razmatrana je odluka o prestanku važenja odluke o porezu na fond zarada, kao i odluka o izmenama odluke o budžetu opštine za 2004. godinu, Udarna tačka sigurno je bilo razmatranje odluke o budžetu opštine Irig za 2005. godinu. 1.decembar 2004 POSETA MIROLJUBA LABUSA IRIGU ZAINTERESOVANOST ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE Na poziv Opštinskog odbora G 17 plus u Irigu, odnosno, na poziv predsednika i potpredsednika opštine Irig dr Radovana Ercegovca i Fedora Pušića, proteklog utorka, 23. novembra, u popodnevnoj radnoj poseti Irigu boravio je potpredsednik republičke Vlade i lider G 17 plus dr Miroljub Labus sa saradnicima, pomoćnikom republičkog ministra za poljoprivredu dr Dejanom Krnjajićem i direktorom republičke Poreske uprave Vladimirom Ilićem. Oonovna tema razgovora sa domaćinima bila je projekcija budžeta za 2005. godinu, visina povraćaja sredstava u budžet opštine i mogućnost finansiranja razvojnih projekata. 1.decembar 2004
MIROLJUB LABUS POSETIO
IRIG Međutim, zemljoradničke zadruge će morati da postoje, kao produkt dobrovoljnog udruživanja poljoprivrednih proizvođača i ukrupnjavanja kapitala Potpredsednik republičke Vlade, Miroljub Labus, sa saradnicima boravio je u Irigu i iriškoj opštini pretprošlog utorka, 23. novembra, posetivši neka od značajnijih mesta u opštini. Nakon razgovora sa rukovodstvom opštine, dr Labus je posetio manaotir Novo Hopovo, gde je zapalio sveću i upoznao se sa istorijatom ove fruškogorske svetinje. Odatle su se visoki gosti uputili u Rudarsko-građevinsko preduzeće "Vrdnik", gde ih je dočekao direktor Đorđe Senić sa saradnicima. Ovde je potpredsedniku Vlade rečeno da RGP "Vrdnik" ide na aukciju 20. decembra i, kako sada stvari stoje, za vrdničku firmu, koja je iznikla na temeljima ugašenog rudnika mrkog uglja, najviše se interesuju Slovenci. Ukazano je i na to da mnogi bivši poslovni partneri duguju znatne sume vrdničkoj firmi (ona ne duguje drugima), što važi i za "Trepču" koja nije pod ingerencijom Srbije, dok UNMIK tamo sprovodi privatizaciju kao da firme sa KIM nemaju finansijskih dugova. Međutim, RGP-u duguju i prve komšije u Vrdniku, tj. firme "Entes". Uprkos činjenici da je "Entes" privatizovan, odnosno da ga je kupilo fizičko lice, proizvodnja je obustavljena i oko pedesetak ljudi ne radi, dok dug prema RGP-u iznsi blizu 50 miliona dinara. To upućuje na zaključak da nešto u postupku privatizacije "Entesa" nije u redu, a potpredsednik Labus je obećao da će ispitati u čemu je problem. Miroljub Labus je posetio i irišku Čitaonicu, gde ga je sa istorijatom ove institucije upoznala direktor Vesna Ćosić i gde ga je, na svoj način, pozdravio čuveni iriški Mika Pudar (glumac Milan Mika Ćosić). U prostorijama Čitaonice održan je i sastanak sa privrednicima iriške opštine oba sektora. Odgovarajući na mnogobrojna pitanja prisutnih Miroljub Labus je, između ostalog, rekao: - Irig je jedna od nerazvijenijih opština i sigurno je da zaslužuje punu pažnju i daleko veću brigu vlasti i u Vojvodini, i u Beogadu. Zapravo, i sam sam stekao uvernje da Irig zaslužuje podršku, pogotovo što ga znam od pre dvadesetak godina. Nažalost, situacija je tada bila bolja, ali to je naša realnost i moramo joj otvoreno pogledati u oči. Činjenica je da se ovde mora pružiti pomoć koliko god je to moguće. U svakom slučaju, čini mi se da imamo dve mogućnosti koje možemo brzo da iskoristimo. Jedna je razvoj turizma, posebno u Vrdniku, a sastojala bi se u tome da se nekako pomogne Centru za specijalizovanu rehabilitaciju "Termal", kako bi poboljšao svoje poslovanje. Dobra vest u tome je da je ovde povećan broj bolesničkih dana sa 8.000 na 18.000, ali uprkos svemu, to je i gubitak od oko 70 miliona dinara. Znači, trebalo bi videti kako reprogramirati taj gubitak, sa dobrom vešću da je i republički Zavod za socijalno osiguranje udvostručio broj bolesničkih dana u "Termalu", što će ovoj radnoj organizaciji dati mogućnst da predahne i da se oporavi. Drugo što bismo mogli da učinimo vezano je za poljoprivredu. To se odnosi na celu zemlju, ali na Vojvodinu posebno. Žao mi je što čujem da se ovde smanjuju površine pod vinogradima, ali i voćnjacima. To je za mene iznenađujuće, pošto je ovaj kraj upravo bio poznat po tome. Šta tu vlada može da uradi? Mi smo davali podsticajna sredstva za razvoj tih delatnosti, odnosno, 150.000 dinara po hektaru novih zasada vinograda i 70.000 dinara za hektar novih zasada voća. Izgleda da to nije ili dovoljno korišćeno, ili da nije dovoljno. Znači, moramo videti kako više izdvajati podsticajnih sredstava, posebno za vinograde i vinogradarstvo. Zatim, čuli smo i ovde da su zemljoradničke zadruge u veoma nepovoljnoj situaciji, i to zbog nemogućnosti da se privatizuju. Dakle, omogućićemo, kao Vlada, brzu promenu Zakona o zadrugama, kako bi se odvojilo društveno od privatnog, odnosno, kako bi se društveno što hitnije pivatizovalo. To će sigurno doneti nove kvalitete. Međutim, moraju se ipak formirati nove zemljoradničke zadruge, kao produkt dobrovoljnog udruživanja poljoprivrednih proizvođača i ukrupnjavanja kapitala, jer, u proseku naši poljoprivredni pooedi su nešto manji od četiri hektara. U svakom slučaju, lično smatram da su ovde, barem trenutno, mogućnosti razvoja vinogradarstva znatno veće od razvoja turizma - poručio je dr Miroljub Labus. 1.decembar 2004
PRETPROŠLOG UTORKA, U
IRIGU Protokolom posete Miroljuba Labusa Irigu, u utorak, 23. novembra, potpredsednik Vlade Republike Srbije i lider G 17 plus boravio je i u domaćinstvu uglednog iriškog domaćina Duška Marića, koji je takođe član G 17 plus. Miroljub Labus je tom prilikom istakao da Vlada ima programe za razvoj seoskih i ruralnih područja i posebno program za izgradnju malih hladnjača. Duško Marić, naime, poseduje već izgrađene dve hladnjače manjeg kapaciteta, a u izgradnji je i hladnjača od 300 tona. Ovaj vredni proizvođač poseduje još 30 hektara pod voćem, kao i svoj pakeraj. Proizvode plasira na domaće tržište, a njegove jabuke otkupljuje i slovenački "Merkator". 1.decembar 2004. VIŠNJA ODUŠEVILA IRIŠKE OSNOVCE Prošle srede, 24. novembra, u iriškom Domu kulture, u organizaciji Doma i iriške Osnovne škole "Dositej Obradović", nastupila je mlada Kruševljanka Višnja Petrović. Ova devojčica, koja je sa 15 godina položila prijemni ispit na Glumačkoj akademiji, izvela je dve predstave za učenike. U oba slučaja talentovana glumica je oduševila iriške osnovce. Višnja Petrović je izvela monodrame "Šest i po čuda" i "Matorci - ta luckasta bića". 1.decembar 2004. OSVEŠTANA I DRUGA KAPELA Protekle subote, 27. novembra, iriška Mesna zajednica, Komunalno preduzeće "Mulaj" i Javno preduzeće "Komunalac" organizovali su svečano osveštanje nove kapele na pravoslavnom groblju u Irigu. Čin osveštanja obavili su iriški sveštenici Slavko Teofilović i Dragan Kezmić. Ovo je druga po redu izgrađena kapela u toku ove godine. Naime, u prvoj polovini godine osveštana je prva kapela za potrebe hrišćana katoličke i pravoslavne veroispovesti. 1.decembar 2004. OPŠTINSKA ZASEDANJA Prema utvrđenoj dinamici rada, juče, 30. novembra, u Irigu je zakazano prvo redovno zasedanje Skupštine opštine. Na dnevnom redu trebalo je da se nađu finansijska sredstva i utvrđivanje budžeta, odnosno, ukazana je potreba da se već sada razmišlja o budžetu za narednu godinu. Takođe, za sutra je zakazana i prva sednica novoformiranog Opštinskog veća. 1.decembar 2004.
NA PODRUČJU IRIŠKE
OPŠTINE Materijalnu pomoć dobilo je i 17 lica od norveškog Saveta za izbeglice Kako saznajemo u iriškom Povereništvu republičkog Komesarijata za izbeglice, ne tako davno, nemačka nevladina organizacija NELR organizovala je na području opštine prikupljanje podataka vezanih za projekat za počinjanje sopstvenog biznisa. To se odnosilo ne samo za izbegla i prognana lica, nego i za domaće stanovništvo. Nemačkoj nevladinoj organizaciji blagovremeno je podneto više od stotinu zahteva, a NELR je odobrio pomoć za njih 20. Svi ti korisnici, čiji su projekti za biznis i samozapošljavanje prošli test, dobiće sredstva od 1.200 evra, a korisnici su dužni da posle preuzimanja traženog alata, opreme, robe i slično (jer, NELR ne daje gotov novac), vrate 15 odsto od ukupne vrednosti te sume, nakon razrade posla i obavljene registracije delatnosti kojom će se korisnik baviti. Dodajmo i to da je pomoć od NELR-a dobilo jedanaest lica iz Iriga, dva iz Rivice, jedan iz Neradina i šest iz Vrdnika. Sa područja opštine 17 lica dobilo je pomoć i od norveškog Saveta za izbeglice. Reč je o sredstvima od oko 2.500 evra, koja su odobrena za završetak radova na stambenim objektima, ili za adaptaciju starih, stambenih kuća, koje su izbegla, tj. prognana lica uspela da kupe u prethodnom periodu. 1.decembar 2004.
TOKOM OVOG MESECA Institut "Strateški marketing", u saradnji sa beogradskom kancelarijom UNICEF-a, sproveo je u novembru istraživanja o negovanju i podizanju dece. Programom su bile obuhvaćene tri kategorije najugroženijih žitelja iriške opštine. U prvu kategoriju svrstane su porodice udaljene 15 kilometara od centra opštine, odnosno, od prvog Doma zdravlja. Druga kategorija podrazumevala je takođe deset porodica koje imaju status izbeglih lica. U trećoj kategoriji "posmatrano" je pet porodica, čija su mesečna primanja manja od 4.000 dinara, ili koje nemaju nikakvih prihoda. Takođe se podrazumeva da porodice iz sve tri kategorije imaju decu, staru od mesec dana do šest godina. Na osnovu prikupljenih analiza u iriškoj opštini, UNICEF će se uključiti u pružanju pomoći za decu u takvim porodicama. Obavezno treba napomenuti da se neće dodeljivati novac, tj. materijalna sredstva, nego će se pomoć određivati u vidu robe i materijala. Takva pomoć deci uslediće već u toku ovog meseca. 1.decembar 2004.
VAŽNO ZA IZBEGLE I
PROGNANE Popis počeo 27. novembra i trajaće narednih šest nedelja Republički Komesarijat za izbegla i prognana lica i UNHCR, u narednih mesec i po dana, sprovešće registraciju, odnosno popis izbeglih i prognanih lica na području iriške opštine (proces registracije odvija se u celoj zemlji). Kako kaže poverenik Komesarijata u Irigu, Milorad Vlahović, cilj je da se registruju osobe kojima je dodeljen izbeglički ili prognanički status u Srbiji, što važi i za raseljena lica (u ovom slučaju ona koja su na smeštaju u Crnoj Gori), ali i da se deregistruju one osobe kojima je takav status prestao. Onima kojima status bude produžen, biće izdate nove izbegličke legitimacije u zamenu za stare, dok će osobama, čiji status ne bude potvrđen i produžen, biti izdato rešenje o prestanku takvog statusa. Šta to samo po sebi znači, utvrdiće se veoma brzo. Popis će obuhvatiti osobe koje poseduju izbegličku-prognaničku legitimaciju, uz dodatak tkz. bele popisne kartice iz 2001. godine. Proces registracije važi i za one koji ne poseduju popisnu karticu, ali su stekli izbegličko-prognanički status posle registracije u 2001. godini. Popis je počeo u subotu, 27. novembra i trajaće narednih šest nedelja, a nadležni će sve učiniti kako bi se ovaj posao obavio tačno i efikasno. Inače, na području iriške opštine, po trenutnoj evidenciji, ima više od 2.400 prognanih lica, uz podatak da više od 900 lica nema više ovaj status. 24.novembar 2004
OSVEŠTANJE OBNOVLJENOG
HRAMA U RIVICI Okupljeno 79 firmi i 226 pojedinaca, a ukupna vrednost radova iznosi blizu šest miliona dinara - Idejni pokretač dr Ilija Ćosić odlikovan ordenom Svetog Save Na Aranđelovdan (Sabor svetog arhangela Mihaila), u nedelju, 21. novembra, u Rivici je održana velika svečanost povodom osveštanja obnovljenog hrama Svetog velikomučenika Georgija, a organizatori su bili Srpoka pravoslavna crkva, tj. Eparhija sremska Crkvena opština Rivica i Mesna zajednica Rivica. Skupu su, pored mnogobrojnih vernika, meštana, gostiju iz zemlje i inostranstva, prisustvovali predsednik opštine dr Radovan Ercegovac i drugi predstavnici Skupštine opštine Irig. Rivički hram zaista je obnovljen, renoviran i živopisan na ponos i diku, ne samo meštana, nego i na ponos Eparhije sremske i SPC, što je u pozdravnom govoru istakao i episkop sremski, njegovo preosveštenstvo gospodin Vasilije. Činodejstvovao je vladika Vasilije svetu arhijerejsku liturgiju, uz sasluženje visokog dostojanstvenika dr Bože Sovilja i sveštenstva Eparhije sremske, a veliki rivički hram bio je tesan da primi sve hodočasnike. Episkop je izjavio da je nedeljni događaj bio jedan od najvećih duhovnih uzleta vrednih Rivičana, koji su se, obnavljanjem hrama, odužili ne samo Bogu, nego i precima i potomcima. Idejni pokretač obnove hrama je dekan novosadskog Tehničkog fakulteta, dr Ilija Ćosić, rođeni Rivičanin, koji je projekat o obnovi izložio februara ove g odine. On je u taj projekat uključio mnogobrojne stručnjake, naučnike i donatore. U tom poduhvatu bilo je okupljeno 79 firmi i 226 pojedinaca, a ukupna vrednost radova, sa izvanrednim živopisanjem novosadskog poznatog slikara Dimitrija Riđičkog, iznosila je 90.000 evra, odnosno blizu šest miliona dinara. Episkop sremski Vasilije, ispred Svetog arhijeresjkog sinoda SPC-a i patrijarha Pavla, uručio je profesoru dr Iliji Ćosiću orden Svetog Save drugog reda, što je jedno, ne samo od najvećih crkvenih, nego i državnih priznanja. Rivičani su uzvratili uzdarje: episkop je dobio novu, prelepu mitru (svečanu krunu) i ikonu sv. Ilije, pošto je taj svetac episkopova krsna slava. Zatim je Eparhija sremska odlikovala nadležnog sveštenika Dragana Kezmića crvenim pojasom, što je veliko priznanje u ličnim nastojanjima da se rivički hram obnovi. Na predlog istog tog sveštenika i građevinskog odbora, arhijerejske gramate Eparhije sremske dodeljene su Pokrajinskom sekretarijatu za upravu, propise i nacionalne manjine - konkretno dr Zdravku Ježu i Đorđu Bašiću, slikaru Dimitriju Riđičkom, glavnom projektantu, diplomiranom građevinskom inženjeru Branislavu Kosoviću, nadzornom organu dr Srđanu Kolakoviću i izvođaču radova "Drinakop DOO Novi Sad" (direktor Vladan Radojčić). Svim donatorima, svim meštanima i svim učesnicima zahvalio se predsednik Mesne zajednice Svetozar Antonijević, uz napomenu da je hram sv. Georgija podignut 1734. godine, da su ga ustaše i Nemci skoro do temelja razrušili 1943. godine, a posle čekanja od 61. godine crkva je ponovo zasijala u svoj svojoj lepoti. Na kraju, Đorđe Bašić je predložio da se ovaj hram stavi pod zaštitu države. 24.novembar 2004.
SEDNICA SO IRIG (U DVA
DELA)
Za predsednika SO Irig
izabran Vladislav Ilkić (LSV) iz Vrdnika, a za njegovog zamenika Jovan
Dobrota (DSS) - Načelnik Opštinske uprave postala Prošle srede i četvrtak, 17. i 18. novembra, nastavljeno je konstitutivno zasedanje Skupštine opštine Irig. Prva tačka dnevnog reda bila je razmatranje predloga i izbor predsednika Skupštine opštine. Sa pripremljenim predlogom istupila je grupa od jedanaest odbornika, ističući na ovu funkciju Vrdničanina Vladislava Ilkića, člana Lige socijaldemokrata Vojvodine. Na samom zasedanju, na istu funkciju, odbornička, i najbrojnija, grupa Srpske radikalne stranke predložila je svog člana Tanju Jovanović iz Neradina. Predlog je obrazložio Vitomir Plužarević, posebno apelujući na dva odbornika grupe građana (iz Vrdnika), da podrže takvu težnju radikala. Nakon tajnog glasanja.od prisutnih 20 odbornika, za Vladislava Ilkića glasalo je njih 12. Tada je već bilo jasno da će vladajuću koaliciju u SO Irig činiti DS sa tri, LSV sa tri, DSS sa dva, GG sa dva, G 17 plus sa jednim i PSS sa jednim odbornikom. U opoziciji su, dakle, ostali SRS sa šest i SPS sa dva odbornika. Jer, odmah nakon objavljivanja rezultata glasanja, sednicu su napustili upravo radikali i socijalisti. Za zamenika predsednika SO Irig istaknut je jedan predlog i Jovan Dobrota je, sa 12 odborničkih glasova, imenovan na tu funkciju. Predloženo je da se na mesto sekretara SO Irig imenuje diplomirani pravnik Marija Matić, i ovaj predlog vladajuće koalicije dobio je 12 glasova. Usledilo je, potom, i glasanje za predsednike i članove stalnih radnih tela SO Irig. Predsednik opštine, dr Radovan Ercegovac predložio da njegov zamenik u narednom periodu bude njegov stranački kolega iz G 17 plus, Fedor Pušić, što je bez rezerve prihvaćeno sa 12 glasova, kao i drugi predlog dr Ercegovca da se za načelnike Opštinske uprave imenuje Olivera Protić-Filipović. U vezi Opštinskog veća, dr Ercegovac je predložio da se to pitanje, nakon konsultacija, reši na zasedanju narednog dana, u četvrtak, 18. novembra. Obaveštenje i predlog su saslušali (za takav predlog glasalo je jedanaest odbornika, dok je jedan bio uzdržan), i odbornici opozicije, koji su se, na samom kraju sednice, ponovo pojavili u odborničkim klupama. Dakle, na zasedanju od četvrtka, 18. novembra, utvrđeno je da novoizabrani potpredsednik opštine Fedor Pušić ne može istovremeno biti i odbornik, te je na njegovo mesto, kao odbornik, verifikovan Đorđe Bojević. Taj deo se |
